Vodič kroz materijale

Da li zaista znaš sve o polimernoj glini?

Ručni rad je poslednjih godina ponovo postao izuzetno popularan, i to sa dobrim razlogom. Razlog je sigurno i to što materijali postaju sve dostupniji i lakši za upotrebu, zahvaljujući čemu kreativnost nije ograničena ni za profesionalce, ni za hobiste koji stvaraju za sopstveno zadovoljstvo.

Šta je polimerna glina i čemu služi?

Jedna od najvećih zvezda na tržištu ručnog rada je nakit koji savršeno imitira predmete iz našeg okruženja, kao i takozvana polimerna glina.

Sigurno si primetio minđuše koje izgledaju kao minijaturni hamburger, sreo nekoga sa izuzetno realističnom ogrlicom sa jagodama ili te je oduševio privezak za ključeve toliko savršen da si se zapitao zašto neko nosi sa sobom pravu mafin. Sve ovo, i još mnogo toga, možeš lako napraviti od polimerne gline – pristupačnog materijala koji je podjednako dobar izbor za početnike i iskusne umetnike.

Polimerna glina je proizvod na bazi polivinil hlorida, nama poznatijeg kao PVC (verovatno ti, kada čuješ ovo, prvo na pamet padnu prozori). To je masa koja vremenom očvrsne, a da bi zadržala zadati oblik, dovoljno je podvrgnuti je dejstvu visoke temperature (na primer u rerni) tokom određenog vremena.

Može se reći da joj je poznati rođak plastelin, ali su njena svojstva znatno pogodnija za stvaranje trajnih umetničkih dela, pri čemu se oblikuje jednako lako. Ovaj materijal nežne teksture je dostupan u mnogo nijansi, što je još jedan razlog zašto ga umetnici toliko vole. Veoma je važno i to da nije toksičan i dokazano je da je potpuno bezbedan kako za decu, tako i za odrasle.

FIMO, Sculpey ili Cernit – u čemu je razlika?

Polimerna glina pored ovog naziva ima mnogo drugih imena, što može biti pomalo zbunjujuće kada se o njoj govori. Često se naziva i masa za modelovanje, a veoma je rasprostranjen i naziv FIMO. Na drugim tržištima postoje različiti nazivi, na primer u zemljama engleskog govornog područja naziva se Sculpey.

Ova nedoumica se lako rešava: Sculpey i FIMO su zapravo imena brendova. Nije retkost da se naziv proizvođača čiji je proizvod popularan koristi kao naziv samog proizvoda (slično kao što kažemo „adidaske” umesto „sportske patike”).

FIMO je proizvod poznate firme Staedtler. Prva polimerna glina na svetu zvala se upravo tako, pa nije ni čudo što proizvode drugih firmi nazivamo istim imenom.

Danas možeš naći FIMO u nekoliko varijanti – za profesionalce, hobiste i početnike, pri čemu sve povezuje kvalitet i širok izbor boja, što dodatno povećava uživanje u radu.

Pored same mase, Staedtler nudi i mnoštvo kalupa koji olakšavaju oblikovanje, a izbor oblika će sigurno oduševiti svakog kreativnog stvaraoca. Pomenuti Sculpey je takođe veoma poznat proizvod, pa se i njegovo ime koristi kao sinonim, slično kao FIMO.

Ostali brendovi su Cernit, Premo i mnogi drugi.

Kako izabrati odgovarajući brend polimerne gline?

Ako se pitaš prema kom kriterijumu izabrati proizvođača, nažalost ne postoji univerzalno uputstvo. Svaki od njih, kao što to biva, ima svoje prednosti i mane. Cernit je na primer poznat kao najbolji izbor za one koji žele da stvaraju lutke, FIMO je najpopularniji među kreatorima nakita, dok Premo hvale oni koji najviše cene vernost nijansi.

Najbolje je da isprobaš nekoliko vrsta i vidiš šta ti najviše leži, jer svako ima svoje preferencije. Najvažnije je kupovati masu na proverenom mestu, gde ćeš biti siguran da je proizvod svež i da nije prošao rok trajanja.

Kako pravilno peći polimernu glinu?

U slučaju polimernih glina izuzetno je važno da se gotovi proizvodi peku u rerni. To nije komplikovano – svako je ima kod kuće i sigurno će se naći oni koji će je upotrebiti prvi put upravo zbog ovog materijala. Svaki proizvođač daje tačna uputstva na kojoj temperaturi i koliko dugo treba držati proizvod u rerni, kao i da li je treba prethodno zagrejati.

Jedno je sigurno – pridržavaj se ovih preporuka, čak i ako imaš veliko iskustvo. Profesionalci preporučuju da, ukoliko je potrebno promeniti vreme pečenja, ono se samo produžava, a nikada ne skraćuje. Preporučuje se i pokrivanje proizvoda u rerni, na primer pomoću aluminijumskih posuda – jednu stavi odozgo, a drugu ispod.