Svet umetnosti i inspiracija

Milica Bjelanović je rođena u Zrenjaninu, gde i danas živi i stvara. Godine 1988. završila je Višu školu likovnih umetnosti u Novom Sadu, a zatim nastavila postdiplomske studije u klasi prof. Živka Đaka. Od 1989. godine je članica SULUV-a.

Milica je izlagala svoje radove na preko sto kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (u Japanu, Španiji, Poljskoj, Švedskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Francuskoj, Mađarskoj) i učestvovala na preko 30 umetničkih kolonija. Njena dela se nalaze u kolekcijama širom sveta.

Zašto si izabrala grafiku? Čime te je očarala?

Grafika je veoma tajanstvena i uvek priprema neko iznenađenje, ali dozvoljava i eksperimente. Pošto radim sa crnom, belom i tim suptilnim nijansama sive, to je za mene najjednostavniji način da izrazim osećanja, emocije i raspoloženja.

Da li bi mogla da izdvojiš jednu grafičku tehniku kao svoju omiljenu, ili bar onu kojom se najčešće baviš iz nekog konkretnog razloga?

Da, to je akvatinta. Radim je najčešće i najviše je volim, jer nudi najviše mogućnosti.

Tvoje grafike su obišle zaista mnogo zemalja, a značajan broj tvojih radova se nalazi u kolekcijama širom sveta. Da li je to upravo prednost grafičke tehnike u poređenju, na primer, sa slikarstvom na platnu?

Da, naravno. Grafiku spakuješ u tubu i pošalješ u svet.

Na većini tvojih radova, bar onih koje smo imali priliku da vidimo, dominiraju crna, bela i nijanse sive, ali dešavaju se momenti kada ti je potrebna boja da bi u potpunosti izrazila svoju misao. Kada se to dešava?

Kada imam potrebu da izazovem neku senzaciju, umetnički incident, potrebna mi je boja. Najčešće su to osnovne boje – kada ih koristim, to je crvena, plava, žuta, dakle čista boja. Ne mešam ih i ne tražim konkretnu nijansu, one mi služe kao sredstvo izražavanja.